КМЕТОВИ

 КМЕТОВИ

Смрдиш у свом ћумезу, не излазиш из тог комфора.
На телевизији ти кажу да ти је добро и да тако се мора.
Слушаш лица зрела за потернице, лица послата из штаба.
Трпиш терор превараната, криминалаца и бараба.

Ћопави Загорац и следбеници усадили нам менталитет стада,
најбољи је Србин кад је послушан и кад непослушан страда.
Јер речи часних и Српству верних не смеју да се чују
док нас слатке лажи службе деценијама трују.

Ред бајки, ред страха, иста прича у недоглед се врти.
Живи смо, а наш ковчег носе професори смрти.
Свака нада - отворена рана што свакодневно се соли.
Овде мисао дефинишу само разних агената протоколи.

Од онол'ких шума дођосмо до голога пања
док племе српско још увек сном мртвим сања.
На телевизији ти кажу да ти је добро и да тако се мора,
а ти и даље смрди у свом ћумезу и не излази из тог комфора.

(Никола Антић, “Раби ничији“)

17.12.2020.