КАФАНА
(Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног) Нема више праве Кафане. Колико сте пута чули то? Много пута. И сви говоре да то није тај амбијент, како нема више живе музике као раније, како храна нема укус као некад. Ако мислите да је до карираних столњака, лимених пиксли, келнерица у боросанама, келнера у белим кошуљама са флекавом белом крпом пребаченом преко руке док носи овал са ћевапима, музичара са огуљеним старим инструментима, варате се. Има и данас таквих много објеката који се називају кафаном са све том декорацијом: од фенси клабана (мешавина ноћног клуба и кафане) до руина некадашњих култних места. Све оне изгледају мање-више као некадашње Кафане, али... То Кафана није. Кафану су чинили људи, приче, песме па и слике (цртежи и графике) који су за тим људима остајале. Није се ишло у Кафану због моде, него због дружења. Кафане су чинили Боеми. Не, ниси Боем, ако долазиш огрнут шалом, у кратком капуту, џемперу, кошуљи, у дречавим панталонама и ципелама (па...