КРАЉЕВИЋ МАРКО И ЈОВАН ТАМБУРАШ

 

(Фотографија из моје архиве)

Мили Боже, чуда великога,

јали грми, јал' се земља тресе,

јал' удара море у мраморје.

Нити грми, нит' се земља тресе,

нит' удара море у мраморје,

већ путује млад тамбурашу,

што тамбуру му муња покреће.

Сокоћало старо у планини нађе,

пак њиме у старо доба изађе.

Иако од кума другачије назван,

по рођењу поп га назва Јован.

Кад из сокоћала Јован изађе,

на пољу се равноме он нађе

пак док се око себе окрете,

Краљевића Марка он сусрете.

 

Проговара Краљевићу Марко

Казуј ко си, одакле долазиш,

да л' зло ил' добро доносиш.

Ил' од Бога добре гласе носиш,

ил' за врага лажи проносиш.

Ил' си Србин што поносно хода,

ил' си још једна турска ухода.

 

Проговара Јоване тамбурашу.

Нит' од Бога гласе доносим

ни' за врага лажи проносим,

нит' за Турке неког уходим,

већ сам Србин и крст носим.

Крст носим, поносим се тиме,

Јован од Мораве ми је име.

Ходам овде на пољима незнаним

јер из другога доба долазим.

Ја залутах на једну планину,

па утом уђох у једну пећину,

по пећини ја прошетах мало

пак наиђох на неко сокоћало

што се може у прошлост враћати.

а и у будуће време путовати.

Иђах брже нег Сунце преко света,

за пет тренутака стотину лета.

 

Тад га пита Краљевићу Марко

Ој, јуначе, казуј ти мени,

ко то такво сокоћало начини?

 

Проговара Јоване тамбурашу.

Биће једном Тесла од Смиљана,

рођен кад је било злог земана,

кад робоваше Срби код Германа.

 

Од жељеза он ће жице узимати,

пак ће муње жицама кротити,

зраке Сунца стаклом хватати,

гласе на крај света преносити.

Он ће ово сокоћало начинити,

начинити и далеко га сакрити,

где вук сваки свој даник има,

да га Србима нико не узима.

 

Проговара Краљевићу Марко.

Казуј какве гласе мени носиш,

да л' се Срби Турке отерати,

ил' ће зулум јоште дуго трпети?

 

Одговара му Јоване тамбурашу.

Ја дођох из времена другога,

ја дођох из времена рђавога,

где свак ближњег лако издаје

за два новца сваког продаје.

Турчин Србијом неће више шетати,

Србин Турчина ће далеко отјерати.

Ал' ће се у добру опет вазнети

пак ће опет у злу себе понизити

и наново туђег зулума трпјети.

 

Јер узели су људи једног дана

све те изуме Тесле од Смиљана

и невидљиву мрежу начинили,

Интернет јој име наденули,

да њоме слике и гласе преносе,

мање истину, а више лажи проносе.

Свак за себе ће дома остајати,

уз кутије по вас дан сједати

у затворен прозор гледати,

по цео дан с другима говорити.

Неће нико војну војевати,

кроз тај ће прозор четовати.

Пријатеље ће у прозору држати,

а непријатеље у дом пуштати.

Твог имена неће се радо сећати,

а српских јунака ће многи гнушати.

 

Зајаука Краљевићу Марко,

зајаука, сва се земља тресе,

пак говори Јовану тамбурашу.

Расрди ме много, млад Јоване,

расрди ме, ал' и растужи.

За ког ја сабљу да сучем,

За ког шестоперац да тупим,

ако ће Срби сједећи четовати,

као какве бабе наклапати.

непријатељу скуте љубити,

а брата свога недужног кудити.

 

Иди сад назад, млад Јоване,

иди и моје гласе пренеси.

Ко се од свог рода одродио,

ко вјеру за вечеру продавао,

ко на Бога на сав глас хулио,

фарисеје и пророке слушао,

ко фарисејем себе начинио

ко пророком себе назавао,

тако ми Бога јединога,

у снове ја ћу га походити,

ја му у сну мира нећу дати,

миран санак вала неће имати,

вјечно ћу га у сну проклињати,

шестоперцем у главу ударати,

бритком сабљом врат посецати.

(Никола Антић, "Раби ничији")

Песма је објављена на сајту Вукајлија 19.08.2015.