Постови

НИЧИЈИ, НИКО И НИШТА

Слика
  НИЧИЈИ, НИКО И НИШТА   Игра ш отворених карата, али живот блефира вешто  па се пита ш шта у с вему томе сада вред и ишта. Хтео си увек бити нечији, неко и нешто. На крају си изнова ничији, нико и ништа.    Жеље и могућности - то је твој вечити рат.  Твоје жеље, наде и снове други су остварили. На табли твоје су фигуре јаче, а добије ш мат. Бачен труд и време, рачуницу ти други кварили.   Ни коме довољно добар, мада ни према коме довољно зао,  Не показује ш слабост, ал' сви виде да нис и јак.  Мрвице ти стално следовале за хлебове што с и дао. Одболи ш лоше године, ал' не преболи ш тренутак.    Најбољи брат, али други су увек били родбина дража. Најбољи друг, ал ' за свет и за кућу лошији беху другови. Најбољи комшија, али за тебе у широком луку стража. У првој ти бразди још увек стоје заглављени плугови.    Од пријатеља непријатељи многи су преко ноћи поста...

ТЕТРЕБ, ЈАСТРЕБ

Слика
(Фотографије преузете са интернета за илустрација написаног) https://www.facebook.com/photo/?fbid=10218201834896488&set=a.10212751840330030 Тетреб, јастреб - страни инвеститор не д ели плате, већ хранарине . Угледни господин је луксузни ауто увезао без царине. Тетреб, јастеб - пребише визионаре као у купусу вола. Увалише скупо наивчини покварена и крадена кола.   Тетреб, јастеб - последња нада лагано свима мре. Ћути! Шта те брига што је на европском путу превише рупа, бре?! Тетреб, јастеб - испратисмо на пословни пут брата и кума. Вулканизер мрви стакло да би ти се исцепала нова гума.   Тетреб, јастеб - од оноликих солитера оста само празна соба. У фенси бутицима се ваља шанирана гардероба. Тетреб, јастреб - место новца подметнута је маховине пуна врећа. На сваком ћошку се купује и продаје изношена одећа.   Тетреб, јастеб - за јаке живце почни да практикујеш јогу. Овде све велике патриоте, а уваљују српској деци дрогу. Тетреб, јастеб...

ДА ЛИ СУ ЗВЕЗДА И ПАРТИЗАН ПОТРЕБНИ ЕВРОЛИГИ И ЗАШТО НИСУ?

Слика
  (19.02.2024.)      Финале Купа Радивоја Кораћа 2024. године је донело још један вечити дерби. Црвена Звезда победила Партизан и по четврти пут утастопно успела да освоји трофеј. Као и обично и овај дерби је донео много тензија, али за разлику од неких претходних овога пута је “дан после“ донео неупоредиво више тензија него дешавања пре, током па и непосредно после меча. Лавину је покренула прича тренера Партизана, Жељка Обрадовића о томе да ли је Партизан државни пројекат па је чак и стандардна прича о суђењу пала у други план. Већ сутрадан ујутро се на једној од телевизија са националном фреквенцијом појавио и Александар Вучић са причом о финансијама вечитих ривала и у фудбалу, и у кошарци. А већ током преподнева су се на рапорт јавили водећи људи оба клуба Небојша Човић и Остоја Мијаиловић издајући саопштења (читај: правдања Александру Вучићу). Наравно навијачи оба клуба нису престали да се међусобно препуцавају, да мере ко је већи државни мезимац уз већ уоби...

ДА ЛИ ЈЕ ОФК БЕОГРАД НОВИ ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ, ТЈ. НОВИ ОБИЛИЋ?

Слика
(18.02.2024.)      Вишедеценијско ривалство Звезде и Партизана у последњих двадесетак година је подигнуто на висок ниво праћен неподошљивим тензијама и које такво подсећа на активни вулкан са обилним ерупцијама после сваког вечитог дербија када као лава крену да куљају саопштења, препуцавања, вређања, претње, оправдања... Међутим, у јеких великих трвења између вечитих ривала, некако испод жита промиче нешто што потенцијално може да донесе нове потресе у нашем фудбалу.    Посматрајући табелу Прве лиге Србије, другог ранга такмичења, у текућој сезони 2023/24, примећује се необично убедљива предност ОФК Београда већ на половини такмичења. Некоме ко можда дуго не прати домаћи фудбал, не би било чудно да ОФК Београд води на табели друголигашког каравана и да хоће да се врати у највиши ранг такмичења јер се ради о клубу који постоји много дуже од Звезде и Партизана, али постоје ствари које терају на размишљање свакога ко прати наш фудбал и сва закулисна дешавања о...

ДОБРА ВИЛА И НАРАНЏАСТО-ЉУБИЧАСТО-БРАОН ПАТУЉАК

Слика
     Био једном наранџасто - љубичасто - браон патуљак који је јако желео да постане зелено - сиво - жут . И оде једног дана код добре виле да му помогне да више не буде наранџасто - љубичасто - браон већ да постане зелено - сиво - жути патуљак .   Наранџасто - љубичасто - браон патуљак: " Добра вило , можеш ли да ми учиниш да не будем више н аранџасто - љубичасто - браон већ зелено - сиво - жути патуљак ? " Добра вила : "Могу. Урадићеш следеће . Мораш да одеш у црвену кућу , у тој кући је плава соба , у њој се налази бели сто и на њему црна књига . Донеси ми је." Наранџасто - љубичасто - браон патуљак: "ОК, треба да одем у плаву кућу , па у тамо у црну собу да са црвеног стола донесем белу књигу ." Добра вила : "Да, мораш да одеш до беле куће , па тамо у црвену собу , где ћеш ми са црног стола донети плаву књигу ."        И наранџасто - љубичасто - браон патуљак оде до црне куће , па тамо уђе у белу собу и са п...

КМЕТОВИ

Слика
  КМЕТОВИ Смрдиш у свом ћумезу, не излазиш из тог комфора. На телевизији ти кажу да ти је добро и да тако се мора. Слушаш лица зрела за потернице, лица послата из штаба. Трпиш терор превараната, криминалаца и бараба. Ћопави Загорац и следбеници усадили нам менталитет стада, најбољи је Србин кад је послушан и кад непослушан страда. Јер речи часних и Српству верних не смеју да се чују док нас слатке лажи службе деценијама трују. Ред бајки, ред страха, иста прича у недоглед се врти. Живи смо, а наш ковчег носе професори смрти. Свака нада - отворена рана што свакодневно се соли. Овде мисао дефинишу само разних агената протоколи. Од онол'ких шума дођосмо до голога пања док племе српско још увек сном мртвим сања. На телевизији ти кажу да ти је добро и да тако се мора, а ти и даље смрди у свом ћумезу и не излази из тог комфора. (Никола Антић, “Раби ничији“) 17.12.2020.

ЛЕР

Слика
( Фотографија из моје личне архиве)   Живимо живот само на лер, на крајцаре последњи динар делимо. Отмени смо к'о олињали кер, у једној кући празну бошчу стално селимо.   Револуције нам немају еволуцију, Дан мрмота нам није временски квар. Други пенетрирају уз нашу полуцију, дежа ви нам постао нормална ствар.   Дижемо буку, а други је преносе, за туђи образ-ђон гулимо ципеле своје. Наш добар глас у Ауто Тјуну проносе. Купујемо штоф да други одело за себе скроје.   Возимо пуним гасом кад друге шлепамо, арчимо своје гуме за туђа путовања. Једино се у рикверц котрљамо, штедимо за друге, а уштеђевина нам све мања.   У једној кући празну бошчу и даље селимо, отмени смо к'о олињали кер. На крајцаре последњи динар делимо, живимо живот само на лер.   (Никола Антић, “Раби ничији“)   08.04.2017