ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - УСПЕХ КАО ОБАВЕЗА



(Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног)

ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - УСПЕХ КАО ОБАВЕЗА

Буран крај лета 2022. године, бар што се тиче Звезде и њених навијача. После испадања од Макабија у плеј офу квалификација Лиге Шампиона, дигла се велика бура међу навијачима Звезде који су већ (с разлогом) унапред свој клуб видели као овосезонског учесника најјачег клупског такмичења у Европи. Уследила је смена Дејана Станковића на месту тренера, а онда је уследио низ лоших резултата где победа није остварена у три меча и где је после два нерешена резултата у првенству (вечити дерби у гостима и кикс код куће против ТСЦ-а), дошао и (незаслужен) пораз од Монака код куће на старту групне фазе Лиге Европе. Можда пораз као пораз не би био толико страшан колико је већину навијача разбеснео начин на који је Звезда поражена, услед грешке која се већ неколико сезона уназад понавља, а поврх свега тога је праве исти играчи. Славољуб Срнић је трећи пут у неколико месеци направио пенал за противника и навукао бес звездашке популације. 

Овај пораз је био вероватно кап која ја прелила већ одавно пуну чашу горчине код многих искрених навијача и открила много тога што је гурано под тепих годинама и покушавано неуспешно да се сакрије од стране тренутне Звездине управе. На критике многих навијача, јавили су се они који себе представљају "правим Делијама", који свима броје доласке на стадион, праве неке своје евиденције присутности трибинама (само не знам по ком основу хоће да знају где, кад и да ли је неко био на Звездиној утакмици) називајући све остале "симпатизерима" клуба који су незахвални јер се "нЕ сЕћАјУ гДе сМо бИли". Као неко ко прати Звезду преко 30 година, ко је је гледао Звезду када је на београдској Маракани било једва 5 хиљада људи, не дозвољавам да ми звездаштво мере они којима је занимање професионални навијач и гласноговрник управе. Време је да се погледа истини у очи и да сви престану са тиме "сетите се где смо били" и сличним изливима патетике. Кога је брига где смо били? Гледа се само где смо сада и где морамо да будемо! НИЈЕ успех кад се Звезда пласира у групну фазу неког европског такмичења, ТО СЕ ПОДРАЗУМЕВА и ТО ЈЕ ОБАВЕЗА. Тек кад се презими у Европи, то је у оваквом фудбалу као глобалном бизнису за Звезду успех јер је Звезда великан, а не нижелигаш.

Звезда мора да се понаша као велики клуб - старе заслуге се не рачунају у садашњости, није битно где смо некад били, рачуна се само оно што сада пише на семафору на крају утакмице, као и тренутни пресек броја освојених трофеја и достигнућа. Бољи си кад победиш, а не кад створиш више шанси или имаш већи посед лопте. У Звезди се само победе и трофеји пишу, није Звезда мали клуб па да пребројава славне поразе "после велике борбе и труда" и сличне патетичне глупости. Велики клубови кад заврше једну сезону, подвуку црту и гледају шта и како даље. Шта ваља - остаје и не мења се, а шта не ваља - уклања се и брише се. То важи за играче, тренере, управу. Ко стално прави грешке, ко не даје резултате на терену и у управи, ено му нека игра, тренира или води Металац, или Радник, Младост из Лучана... Прави навијач не подржава оне који штете клубу. Празна подршка штеточинама и онима који не доносе резултате је одлика плаћеника управе, а не правих навијача. Прави навијач има право да искаже и задовољство, а и незадовољство. Има право да звижди свакоме за кога сматра да је недостојан дреса клуба за који навија исто као што подржава сваког ко доноси Звезди жељене резултате.

И увек неко рећи: "Ало, ајде, изађи ти на терен па играј боље." Или: "Јеси ли накад играо фудбал па критикујеш некога?" Или: "А што ти не играш у Звезди кад толико знаш некога да критикујеш?" Или: "Ниси лопту у животу шутнуо, а пљујеш некога." Потпуно погрешно размишљање! Не морате у животу лопту да шутнете, не морате да буде играч Звезде или фудбалер уопште, увек имате право да критикујете. Јер испада не смеш да критикујеш фудбалера, ако ниси био фудбалер; не смеш да кажеш фризеру да те је лоше ошишао ако ниси фризер; не смеш да кажеш политичару да лоше ради јер ниси политичар. Ма није ваљда? Свако ко је једном платио улазницу за утакмицу, купио дрес, шал, мајицу, платио ТВ пренос утакмице, тај доживотно, свуда и увек има право и да пљује, а не само да хвали јер је тај био један од милиона оних који је помало исфинансирао плате фудбалера и запослених у клубу. Један Мајкл Џордан је увек говорио после неке своје лоше утакмице да свако има право да га пљује, јер је тај неко платио и издвојио пар сати свог времена да гледа њега како игра кошарку надајући се да га он (Џордан) усрећити добром игром и победом, а уместо тога га је разочарао. Навијачи су размажени, навијачи су увек у праву.

Покојни Бранко Станковић је довео Звезду до финала Купа УЕФА 1979. године па је смењен јер није успео да Звезду доведе до финала Купа Шампиона и изгубио је титулу од Динама 1982. године. Када је 1988. године заменио Велибора Васовића, отеран је на полусезони јер је Звезда имала само 13 од могућа 34 бода, била је 11. на табели; покачио се са Пиксијем и хтео је да му узме десетку и да седмицу; испао је у Купу од Партизана. Отерао га је Џајић, није му рачунао старе заслуге. Тај исти Џајић који је био вођа управе оне најбоље Звезде свих времена је отеран 2004. године кад је Звезда испала од ПСВ-а и Зенита. Ни њему нису рачунате старе заслуге. И Северу је било мука да се живи само од сећања на Бари, хтели су сви опет Звезду у Лиги Шампиона, а не само у Купу УЕФА. Пиксију се нису рачунали голови против Милана, звиждао му је Север (не Запад, него Север) кад је те сезоне лоше играо против Радничког или Рада. Пижону се својевремено звиждало због лоших игара у јесењем делу полусезоне пре него што је на зиму 1983. отишао у Арсенал. Па да се вратимо у скорију историју. Ђорђе Туторић је избачен из стартне поставе и отеран из клуба после кикса против Славије у Прагу кад Звезда није имала ни за воду, а камоли да купи новог штопера. Евандро је теран због промашеног пенала против Партизана, Баркоса су звали Варкос већ после првих пар утакмица у Звезди. Николу Максимовића су умало буквално линчовали због грешке против Бордоа због чега ниједан навијач Звезде ни дан-данас не може очима да га гледа... 

И сад се нађе неко да прича како појединим преплаћеним преварама од играча и забушантима треба дати подршку после ко зна које игре недостојне Звездиног дреса. Конкретно, многи су се бунили због звиждука Срнићу и Катаију. Многима су стали у Срнићеву одбрану јер ето "он се бори, трчи, воли Звезду.." Волим и ја Звезду па не играм у њој, нисам довољно квалитетан да играм за њу. А и професионализам не познаје љубав и изостанак резултата. Бескорисна борбеност Срнића, његово трчање као мува без главе и стално прављење пенала могу да се толеришу у Раднику из Сурдулице, али не у Звезди. Чињеница је да је он негде са својим фудбалским развојем стао доласком Владана Милојевића на место тренера Звезде. После одличних сезона у Чукаричком и прве сезоне после доласка, тј. повратка у Звезду, Срнић је једноставно стао у сваком погледу: форма, али и психа - само је играчки почео да пада. Јесте да ће многи то правдати тиме што је био жртва тактике и да је због неких других играо мање, да није често играо на својој позицији, али без обзира на све чињеница је да он често делује на терену одсутно, уплашено и потпуно ван контроле. Ако пређемо преко једног глупо направљеног пенала, не можемо преко другог, а камоли преко трећег. Три утакмице, три исте грешке којим је Звезду коштао победе, односно повољног резултата и проласка даље, а самим тим и велике зараде, то је недопустиво. А зна се колико је Звезди сваки евро битан. Ни лоша форма, ни играње ван позиције не могу да оправдају грешке какве се праве и понављају у пионирима и које професионални фудбалер, а поготово фудбалер великог клуба какав је Звезда, НЕ СМЕ да прави, а камоли да понавља.

Други играч око кога се дигла прашина је Алексадар Катаи јер су и њему навијачи (са Запада) звиждали. Катаи јесте један од најбољих фудбалера Звезде у 21. веку, јесте многима с правом омиљен играч, ја сам један од оних коју њега сматра мајстором фудбала, али се он тренутно не понаша професионално. Јесте мађионичар са лоптом, то је неспорно. Али ако је у лошој форми, а јесте у веома лошој форми, онда не треба да игра. Заслужује звиждуке као што је то некад добијао Пикси и многе друге звезде. Јесте форма пролазна, а класа вечна, али он већ подуже је толико ван форме да нема снаге да класу покаже ни на моменте. То у Звезди не сме да се дешава. Катаи тренутно изгледа као рекреативац из балона, а не као професионални фудбалер. То је недопустиво и за нашу лигу, а камоли за Европу., А све то је добрим делом и његова кривица, а не само због непостојања кондиционог тренера.
И сад ће неко да ми каже да не треба да осуђујем, звиждим, пљујем неког од садашњих првотимаца, ако је одиграо лоше или још горе, ако стално прави исте грешке кобне по клуб или се не залаже на терену. Нека неко погледа снимак прве утакмице против Грасхоперса 1990. године кад се звиждало Савићевићу, Просинчеком, Панчеву.... Што су сви сад постали свилени? Сироти мали фудбалери који раде у просеку два сата дневно, а зарађују месечно неколико годишњих плата професора на факултетима, па зато те моле: немој немој да ми звиждиш, јако сам узнемирен, како да такав оставим стори или слику на Инстаграм, кме, кме, плакууу.... Ајде, бре, доста са тим патетичним пренемагањем!

А за мене праве Делије су отишле са Шавијом (колико знам он долази на веће утакмице, трибину су преузели други људи), односно после оне мобилизације 2014. године. Ово сад су приватни Терзићеви навијачи који ти броје доласке на стадион, а овамо вређају и прете свакоме ко се дрзне да зине нешто против Терзића који своје мућке и скандалозну трансфер политику стално правда са "сетите се где смо били". То не смањује дуг, нити одржава и повећава коефицијент у Европи. Немамо ми још увек луксуза да губимо бодове ни против Монака, а камоли против мањих клубова. Није ни Терзић незаменљив, Звезда је постојала и постојаће после њега, само је проблем каква ће бити јер има нас који се не дивимо Терзићевом царевом новом оделу и Потемкиновим селима.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НИЧИЈИ, НИКО И НИШТА

КРАЉЕВИЋ МАРКО И ЈОВАН ТАМБУРАШ

ТЕТРЕБ, ЈАСТРЕБ