КВАР

 

(Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног)

КВАР

      Компликована ситуација... Десио се квар... Нико наравно то није очекивао. Нико није ни био припремљен. Неки су били згранути, неки запрепашћени, неки веома забринути, неки огорчени. Све је до тада деловало савршено испланирано, прорачунато, склопљено и уклопљено, утегнуто. Све је указивало на то да ће беспрекорно функционисати. Али напросто се десио квар и шта да се ради. Само се десило пуцање, трокирање и на крају прекид. Тотални мук.

 

       Позваше једног мајстора да отклони квар. Гледао је, чепркао, проверавао, штоно кажу: преврнуо све на поставу, али ништа није урадио. Каже, квар је немогуће отклонити. Поправка је по њему немогућа јер су оштећења превелика. Рече то и оде. Позваше другог мајстора. И он покуша да отклони квар, али и он после много уложеног напора рече исто што и први - поправка је немогућа. Позваше трећег, четвртог, двадесет и четвртог, сто двадесет и четвртог мајстора и увек беше исто. Сваки је говорио да је квар немогуће отклонити.

 

       На крају одусташе сви од поправке. Шта се ту може? У питању је озбиљан квар. А и да све то прокрпиш некако, ко ти гарантује да се неће још више покварити. А и честе поправке на дужи временски период уопште нису исплативе. Зато узмеш ново, а старо промениш и бациш. Ипак све има свој век. А и није то к'о што је било некад па је могло дуго да траје. Сада се све лако квари. Бар тако делује. Мада, ко зна, можда се кварови не отклањају ефикасно, ондосно брзо и лако јер нема правих мајстора. Можда су сви ови што су чепркали имали погрешан приступ у раду. Било како било, да ли је до квара или је до мајстора, показаће време.

 

       И тако оставише човека. Заменише га другим. Ко да се бави његовим спасавањем кад од тога нема користи. Бог нека га спасава. Нема данас времена за поправке, санације, ремонте, поновно подизање система. Јер човек је еволуирао. Постао је робот за једнократну употребу. Чим су се деси најмањи квар, заврши на отпаду.

 

      А сви смо ми људи. И ретко ко је данас човек. А човека има. Нађе се ту и тамо. Проблем је само што сви људи мисле да су човек, а човека се стиде. Човек је тај који може да има квар, али није нужно и кварљив. Људи су кварљива роба, зато олако шкартирају и бацају на отпад сваког човека хаварисаног од њиховог колективног немара.

 

     (А и не треба мајстор - него мајсторица, да вам ја кажем.)

 

(Никола Антић, “Раби ничији“)

 

02.04.2017.