ЧЕКАЈ ГА, ОН СИГУРНО НЕЋЕ ДОЋИ

 

(Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног)

 

   “Не броји ми године, боре и чаше вина.“ Кажеш ово некоме кога безнедежно очима пијеш. А тај ти, богме, све рачуна, све потанко и сваку децималну вредност ти заокругљује на први већи број.

 

    Говориш му да ти не броји године, а тај памти све твоје дане које си губила на друге, (не)свесно продајући и дрско игноришући све оне који су те искрено волели и који су те као ти сада њега, безнадежно чекали. Другоме си давала младост, а сада нудиш суморну и депресивну садашњост, неке обрисе зрелости. А упорно то све нудиш онима који вероватно нису ни достојну младост имали. Покрај других си губила осећај за време, ниси мислила ни на сате, дане, а камоли на године мислећи да ће време само за тебе да стане. А сада мерећи сваки секунд свог живота поручујеш некоме да са њим желиш да проведеш остатак истог, а све то изгледа као коначно одбројавање и давање помена својој изгубљеној младости. Не, не вреди ти да некоме говориш да си још млада у души. Не вреде ти ни сви твоји силни, често фотошопирани селфији, не вреди ти то твоје клиначко позирање, ако тај види да из тебе, из твог погледа и усиљеног осмеха вришти злоба, мржња, огорченост, џангризавост, бес и љубомора на сваког девојчурка. Не покушавај изигравањем заљубљене клинке да се нудиш ономе ко гледа праве клинке, тј. све оне како их ти тако називаш, а које нису буквално клинке иако су 10-15 година млађе од тебе.   

 

      Нудиш себе некоме ко ти боре броји, а не може да их наброји јер их је превише, а нема те шминке која може да их прекрије. Превише му је ту црта које осликавају бурне ноћи са онима због којих су ти сад ноћи бесане. Не можеш да очекујеш да чувар твога сна буде неко ко није годинама спавао због таквих као што си била ти некада. Превише му је ту жигова које су ти други утиснули.

 

      Кажеш некоме да ти не броји чаше вина, а трчиш у наручје ономе ко ти броји сваки гутљај, броји ти и памти сваку чашу којом си наздрављала, а којом наздрављаш онима због којих ти је душа сада жедна праве љубави. И после свега желиш да ти лековити извор, који ће утолити ту твоју жеђ, буде неко ко је као извор чија би вода била превише горка и која би те дуго и полако тровала.

 

     Узалуд тражиш спаситеља у ономе ко мора да се спаси од себе самог и који мора да угаси свој жал за младост која му улудо пролете чекању онакве каква си ти била. Не тражи мир, сигурност и верност покрај оног који је жељан остао младог девојачког лица нељубљеног, дуге косе немршене, младих груди немилованих, осмеха без трагова прошлости на лицу. Не тражи љубав од оног ко пати од те бољке. Здрав је, а болестан. Не трчи ка газда Миткету који жуди за Коштаном. Не нуди му девојчицу у себи, коју он не види или не жели да види. Не нуди девојчицу у телу жене ономе коме треба девојка. Да, девојка, а не жена, а тек му није потребна (још једна) мајка.  Не гледај у неког као лек за себе, ако те тај сматра отровом.

 

     Не тражи љубав од оног коме су двадесте продужени пубертет, а тридесет наставак двадесетих јер ти своје године предстаљаш као најаву четрдесетих. Не маштај о браку и деци са оним који још увек или не жели, или не уме да одрасте и који ужива да има одговорност једног тинејџера. Не очекуј верност од оног који још увек ужива у бројању својих ерекција које му изазивају младе девојке док ти одбројаваш своје неискоришћене овулације.

 

     Не очекуј да те воли неко ко је бројао сузе и дане безнађа (а можда их још увек и броји) чекајући на такве као што си ти, каква си била пре деценију-деценију и по; ко је чекао на оне које су са другима бројале оргазме игноришући и сурово понижавајући постојање таквих као што је он. Тај би сад пре сам у вечито безнађе, него с тобом до првог ћошка, а камоли негде даље. Ви сте два света, две неспојиве генерације иако вам се крштенице (вероватно) поклапају или су “ту негде“. Не очекуј будућност са оним ко нема Бог зна какву прошлост јер ће све пропуштено проживети у будућности која би теби донела велику патњу и самоћу.

 

     Не сматрај за Господина Правог неког ко те сматра погрешном, ко те не жели ни као своју грешку, који те сматра за жену са грешком иако је управо он мушкарац са много, много грешака. Не тражи Господина Правог у оним мушкарцима каквих си се гадила и сматрала за сморове, давеже, неспособњаковиће и незреле клинце до пре 5, 10 или 15 година. Такви су и даље сморови и давежи, такви су вероватно даље они исти неспособњаковићи и незрели клинци него из тебе избија очај и страх од самоће па их идеализујеш. Не надај се некоме ко се теби не нада. Не тражи љубав од злопматила. Престаће то да будем кад одрасте и кад га не буде интересовало мерење своје и туђе прошлости, али бојим се да то неће бити скоро.

 

      Узалуд се надаш некоме ко не иде у твом смеру. Ако желиш да га чекаш, чекај га, он сигурно неће доћи јер чека другу. Или, ако има среће негде у зноју било коју ноћас негде мази, у инат теби, глупачо.

 

(Никола Антић, “Раби ничији“, одељак: "Ко чека, (не) дочека")

 

25.12.2016.