ЛАГАНОРАДНИ НЕРАД (СТЕНОГРАМ СВАКОГ ВУЧИЋЕВОГ ОБРАЋАЊА НАЦИЈИ ПУТЕМ МАЛИХ И ВЕЛИКИХ ЕКРАНА ТВ ПРИЈЕМНИКА)

 (Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног) 

https://www.facebook.com/PrevarantiSrbije/posts/1864885086926668

 

https://twitter.com/georgijemn/status/938519756784783361

 

        И шта кажеш? Тај мукотрпни рад те није одвео нигде? Кажеш, тебе је стрпљење издало јер не можеш више да поднесеш толику муку? То стање описано трпним глаголским прилогом, обједињено у црначки рад и чекање Годоа. Ти црнчиш к'о црнац на белом хлебу, а други по белом свету једу црни хлеб од киное и Бога питај од каквих све фенси и скупих житарица. Ти имаш знање и ставове које не можеш да уновчиш, други богато уновчавају своје незнање и недостатак било каквог става. Ти преживљаваш, мериш сваки динар, једеш шта стигнеш, чак и отпатке, “да се не баци“ јер је гре'ота на ову сиротињу и ову скупоћу да бацаш храну.

 

        Ма шта ми наприча? Па зар не видиш да то има и добрих страна? Јесте да немаш ни за 'леба, а ни “с 'леба“, да можеш да једеш само кад имаш, али бар немаш проблема са вишком килограма? Знаш ли ти колико људи у свету пати од прекомерне гојазности? Шта да каже просечни Американац? Па тај целог живота има проблема са килажом. Дође кући, сљушти пола кила чипса и литар газираног сока па тек онда руча или вечера. Срећа твоја што немаш пара да стално купујеш за себе и укућане грицкалице, слатке и слане занимације као и газиране сокове. Сви бисте се погојили к'о свиње, а самим тим бисте се и разболели. Зар не видиш да ти иако немаш, ти заправо чуваш своје здравље и здравље својих укућана.

 

      А где нема за 'леба и “с 'леба“, нема ни за воду. А кад немаш ни за воду, онда ти џабе и сапун, шампон и детерџент, тако да и ту можеш да уштедиш. Замисли колико је тешко богатима кад стално морају све то да купују, а не заборави и колико се ту струје и воде потроши. Бојлер, машина за веш, хидрофор... Па кад се нешто поквари, зови електричара, зови водоинсталатера да то поправи, а то се кошта. Оду паре колико кажеш кекс.

 

      Зато је теби лакше што немаш никакве издатке. Додуше немаш ништа, а то значи да кад имаш 0 динара, трошиш 0 динара, али онда уштедиш и 0 динара па си у ствари на добитку. Јесте да је то ништа ни са чим, а и двапут ништа је ништа, математика је јасна, али као што рекох: 0 трошиш - 0 уштедиш, 0 = 0, то су две једнаке вредности, а кад ти је вредност уштеде једнака вредностима трошкова, ти имаш уштеду од 50% укупних прихода. Мало ли је на ову скупоћу? Па то је да и богате буде срамота колико теби добро иде. А ти се буниш што немаш трошкове.

 

      Да ли знаш ти колико богати морају да дају пара за школовање своје деце у приватним школама, тек колико дају за школарине на елитним факултетима у иностранству? Знаш ли ти, несрећо, колико ту пара оде на прославе рођендана, матуре, положених пријемних испита, положених колоквијума и испита на факултету, потом на путовања, на нова кола, на нову фирмирану одећу и обућу? Једно, друго, треће, одоше силне паре, не може човек ништа да уштеди. А за децу увек мора да има. Зато немој да си себичан и тако безобзиран јер немаш само ти децу.

 

         А и ти тамо, буђави! Да, да ти, ти буђави! Ниси ни ти једини који планира формирање односно проширење породице. Јесте да држава хоће да подстиче повећање наталитета, али ко тебе и теби сличне приморава да правите децу, то је ствар добе воље. А и како мислиш да да правиш децу, ако немаш од чега да их издржаваш јер кукаш како немаш пара или немаш посла. Па немој да си неодговоран, мисли мало и на друге, а не само на задовољавање сопственог сексуалног нагона. Паковање кондома је јефтиније од паковања пелена. А ако немаш за кондоме, онда немој да јебеш. Пусти ти то “вађење на време“, ти си неспособан за много лакше ствари, а камоли за секс, шепртља си, омаћи ће ти се дете непланирано. Зато апсинирај или дркај. Или на крају крајева остави девојку. Ниси ти способан за везу кад немаш ни за паковање кондома. Ниједна нормална девојка не воли тако неодоговорне особе, а још мање такве неспособњаковиће који немају ништа. Шта ти мислиш? Да такав никакав правиш децу, па кад те жена остави зато што немаш пара за њене прохтеве, ти ћеш да ми правиш сцене по судовима и центрима за социјални рад и да ми пуниш ступце црне хронике. Е, не може!

 

       Види, види, па ту је још један твој саборац. Шта је било? И ти имаш исте проблеме? И ти немаш динар у џепу! И ти си гладан? И ти би нешто да нагнаш, али не да курва. Туга, знам. Тешка прича. Задње време дошло. Не, немој ми рећи да ти можда имаш и факултетску диплому. Ех, као да је то битно! Па факултет може да заврши свака будала, богат не може да буде свако. Видиш само колико је политичара, бизнисмена, певача, певачица, спортиста, старлета, који немају диплому ни средње школе, а богати су, успешни и славни. И ти и теби слични бисте хтели као и они? Е, па не може, синко бели, не може свако да буде њихов ниво, није свако способан као они.

 

       Зато настави, сиротињо, и даље да црнчиш као и сваки црнац, шетај од бироа до разноразних приватних полуписмених и нама (страначки) подобних предузетника па опет до бироа и тако у круг; или ринтај сам за себе за неке мрвице, али не заборави: све што стекнеш, мораш да да даш држави на увид, да држава добије све по закону, а теби шта остане, остане. Има на челу ове државе много способних и паметних људи који знају да одреде ко су они који ће јести мрвице и хватати само заузубице, а који ћемо обилато да се гостимо.

 

     Ја не схватам што се ти жалиш кад имаш родитеље, бабе, деде. Неко од њих још ради, неко има пензију, неко прима социјалну помоћ. Мало по мало, накупи се 300-400 евра месечно. Јесте да је то недовољно за вас шесторо-седморо у кући, али нисте баш без динара. А и не морате да расипате и то што испрос... сакупите. Срамота! Ти би да будеш бахат, а немаш нигде динара. Зато ћути и једи ту паштету од изнутрица разноразних цркотина са додатком ГМО соје. Гурај се сваког дана у возила градског превоза кад немаш пара да поправиш ону твоју крнтију. А и боље би ти било да је продаш. Шта ће ти ауто, ако немаш пара за гориво и државање. Идеш лепо пешице, здравије је да ходаш него да се возиш.

 

     Још кукаш ти и теби слични како немате пара за изласке. Па ти изађи, не мораш ништа да пијеш. Толике градске чесме, а ти би да се наливаш алкохолом који уопште није здрав. А и ако немаш пара за пиће, седи код куће, поздрави друштво и кажи им да попију нешто у твоје име. Ето, видиш како можеш да испоштујеш људе и да истовремено уштедиш седећи код куће. Зато лепо упали телевизор, имаш толико ријалија на ТВ-у 24 часа дневно, а ти се жалиш како се досађујеш.

 

      И стварно није у реду да се годинама жалиш како немаш пара за добар мобилни. А шта ће ти? Ионако немаш ништа, не идеш нигде, самим тим шта ће ти то, ако немаш шта да сликаш тим мобилним и шта да објављујеш на друштвеним мрежама. Немаш појма колико си срећан што не мораш да плаћаш велике рачуне за телефон и Интернет.

 

      И не разумем што се ти жалиш како немаш пара да идеш на море. Шта ће ти море поред толико градских купалишта и базена? Много ти хоћеш за некога ко нема ништа. Простри се према губеру, што би рекли наши стари. Не схватам шта би ти? Да ти неко поклони летовање? Па не може! Можеш да играш ове наградне игре, можда и постанеш срећни добитник. Али прво напуни мало буџет ове државе и великих компанија које организују те наградне игре. Не чекај да ти неко да нешто бесплатно.

 

      Не можеш ти да се жалиш како ти држава ништа није дала. Битно је шта ти можеш да даш за своју државу. Ти уради нешто, а тебе: ако се сете, сете. А ако те се не сете, ником ништа, то је била твоја дужност. Јесте да су ти опет празни џепови, а и стомак, али бар можеш мирно да спаваш јер ти је савест чиста. Замисли да имаш немиран сан и нечисту савест па да мораш да пијеш лекове за смирење и за спавање, а и антидепресиве уз све то. Зар ти на сву ту твоју беду фали да те још сматрају и лудим. Ионако људи беже од тебе јер нема за шта куче да те уједе, па самим тим немају ни користи да од дружења са тобом па сад још и да говоре да си луд. А луд и без пара - па где ћеш гору комбинацију од тога.

 

      И не знам зашто се упињеш да нешто створиш и да имаш кад смо те већ навикли... овај кад си већ навикао на беспарицу и да будеш на маргини друштва? На шта би то личило да ти живот буде лаганица? Па не иде. Срећа те ми, политичари, а са нама и наши надређени, а и наши пријатељи које ти називаш контроверзим бизнисменима и мафијашима, не дозвољавамо да имаш било шта. То је за твоје добро јер шта ће теби паре? Ти не би знао шта да радиш са њима. Паре би те само исквариле. Ниси ти као што смо то ми, способан овакав лаганорадни нерад и стални и огромни прилив новца уз то.

 

      Ти и немаш појма да си уствари срећан колико си тежак. Ти не схваташ да уопште није лако бити богат и успешан као што смо то ми и колико свима као што си ти заправо одлично иде. Ако ми не верујеш, упали ТВ.

 

(Никола Антић, “Раби ничији“)

 

20.07.2018.