ШЕШИР БЕЗ ДНА

 (Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног)

 

ШЕШИР БЕЗ ДНА

 

Стварност нам је шешир без дна,

чекамо да из њега боље сутра искочи.

На јави трчимо од сна до сна.

У сновима летимо, стварност нас кочи.

 

Наше циљеве су други остварили,

око нас рушевине се граде.

Све смо теме промашили,

а живимо док нам умиру последње наде.

 

Није коме речено

већ коме је суђено.

Лоше је мерено, још горе пресечено

па нам је као Јозефу К. пресуђено.

 

Коза ностра, дехаме ен пас (dejame en paz)!

БИА, ВОА, ВБА, дехаме пор фавор (dejame por favor)!

Јефтино купујете сваки глас,

па ви у ђакузи, а ми ноге у лавор.

 

И после делуејш дражесно као комодо

и имаш као Џон Рамбо благи поглед тај.

Јер преживећеш овде као птица додо

док ти други кувају од буника чај.

 

Много је прича, а ниједна речи нема.

Потврдна је свега лепог негација.

Абротус или алиментација - то је дилема.

Радост и олакшање - менструација.

 

Редован је ментални коитус,

луд збуњеном нуди за главу даску.

Плод свега је неуспели абортус.
Не можеш пред људе док не ставиш маску.

 

Месец кара звезду Даницу,

ал' не дира у њено поштење.

Да ли грми ил' се земља тресе?

Недужни због криваца туцају камење.

 

Овај живот као укрштена рима,

виртуелно и реално праве такав слик.

Ех, да се може избећи ужаса плима

и да нас од сигурне луке дели један клик.

 

(Никола Антић, “Раби ничији“)

 

(Никола Антић, “Раби ничији“)

 

20.08.2017.