ДВАПУТ НИШТА ЈЕ НИШТА - МАТЕМАТИКА ЈЕ ЈАСНА

 

(Фотографија преузета са интернета, служи као илустрација написаног)

Математика нам је увек била јача страна.

Редовно се обрачунавамо - то нам је одбрана.

 

Растављамо чак и мономе на чиниоце ситне.

Не знамо ни да бројимо, водимо рачунице битне.

 

Интегралимо константе, позитивне нуле ређамо.

Исте вредности диференцирамо, па се онда вређамо.

 

Збир познаника множимо са бројем пријатеља.

Производ је нула, а позитивна вредност непријатеља.

 

Акције на виши степен стално подижемо.

Одузимање себе једино је што постижемо.

 

Делимо са нулом све што никад немамо.

Бесконачности маштања једино је што имамо.

 

Живот нам у ритму једне те исте дисјункције.

Граничне нам вредности - нуле функције.

 

У Бермудски троугао, одавно колективно смо упали.

Идемо ка теменима, а у тежишту троугла и даље остали.

 

Плаћамо сваки квадрат, а и куб сваки,

Добисмо кец к'о врата, а задаци беху лаки.

 

Стално тражимо почетак и крај једне те исте кружнице.

Мерићемо због тога квадратуру круга неке луднице.

 

Двапут ништа је ништа, математика је јасна.

Црва није ни било, појела га зверка опасна.

 

 

(Никола Антић, “Раби ничији“)

 

22.02.2017.